Oni dolaze: Danilo Bulatović, OŠ "Kizur Ištvan"
Dok nestrpljivo iščekuje maturski ispit i proslavu mature, Danilo trenira u Vaterpolo klubu „Spartak“ i nada se nastavku takmičenja u našoj, ali i ligi u susednoj Mađarskoj.
- Vaterpolo treniram od šeste godine i to zato što ga je moj brat Nikola trenirao, bio je reprezentativac Srbije i to me je privuklo da se i ja oprobam u ovom sportu. Malo po malo, prošlo je devet godina i sada sam u kadetskoj selekciji – seća se Danilo. – Vaterpolo je lep i borben sport, razvija telo i među najzdravijima je. Svima bih preporučio da ga treniraju.
Uz školske obaveze, Danilo trenira pet puta nedeljno, a tokom raspusta i prepodne.
- Napornije bude kada su prireme, inače nije toliko teško.Igram zadnjeg ili centralnog beka, a uzor mi je Milan Ćuk iz Novog Sada, čiji stil igre mi je najviše dopada. Voleo bih da se i u budućnosti bavim vaterpolom i da igram u Ferencvarošu iz Budimpešte, koji je trenutno prvak Evrope – dodaje talentovani dečak.
Mladi subotički vaterpolisti se takmiče u Vojvođanskoj ligi, a od 2017. godine i u Mađarskoj ligi i trenutno su na drugom mestu.
- Pobede i porazi su sastvani deo svakog sporta i treba da znamo da s enosimo sa njima. Najdraža pobeda mi je protiv gradskog rivala „Spartak Prozivka“, kada smo gubili, ali smo se i pored šoka trgli i krenuli jako i 42.sekunde pred kraj meča dao sam pogodak za pobedu 6:5 – ponosno će Danilo. – Ali pamtim i poraz od novosadske Vojvodine, na našem bazenu, vodili smo tokom meča, ali smo izgubili koncentraciju i snagu u drugom poluvremenu i izgubili 9:6. Izgubili smo i u Mađarskoj, ali smo se lavovski borili do samog kraja, i bili smo ponosni jer se nismo predali. Tu sam se uverio koliko je važno istrajati do poslednje sekunde, meč nije gotov dok ne čujemo pištaljku. Uvek su mi u glavi reči mog oca da slušam starije i savete trenira.
Danilo je svestan da vrhunskog sportista nema bez obrazovanja i zato vredno uči, naročito istoriju, matematiku i engleski jezik.
- Najviše me intersuje naša nacionalna istorija, kako srednji vek tako i savremeno doba. Zanimljivo mi je da proučavam kako su živeli naši preci, a posebno se divim caru Dušanu – kaže Danilo. – Planiram da upišem Ekonomsku školu „Bosa Milićević“, turističko-hotelijerski smer, i verovatno će mi biti teže da uskladim sport i učenje. Ali trudiću se, jer sport i škola mogu i moraju da idu zajedno.
